Tvrdi da je ostao bez pulsa, svesti i funkcije disanja koji su se povratili tek nakon oživljavanja
Oni koji su doživeli kliničku smrt i preživeli je pričaju gotovo identične priče. Našli su se u tunelu, život im je proleteo pred očima, susreli su se s preminulim bliskim osobama…
Konkretnog odgovora ima li ičega nakon smrti nema. Muškarac, koji tvrdi da je dva puta u životu bio klinički mrtav, prvi put nakon nesreće na motoru, a drugi put nakon predoziranja analgeticima nakon nje, dao je svoje viđenje kliničke smrti na portalu Reddit.
Predstavio je i dokaze o tim slučajevima, kao i lekarske izveštaje. Tvrdi da je ostao bez pulsa, svesti i funkcije disanja koji su se povratili tek nakon oživljavanja:
“Nisam imao pojma da sam mrtav, to je bila samo mračna praznina. Nikakvih misli, nikakve svesti, ničega.
Oba puta jednostavno nisam bio tamo. Sve je bilo crno. Opisao bih to kao dremanje. Kratko spavanje bez snova i potom buđenje kao da sam spavao dugo, a u stvarnosti je to bilo tek 15-ak minuta.
Jedini razlog zbog kojeg to znam je taj što su lekari morali da me obaveste o tome. Da mi nisu rekli, ne bi ni znao da sam umro.”
Prvi put je, kaže, tokom nesreće bio svestan da bi mogao da umre.
“Iskreno, samo sam mislio: “O, j… ga”. Drugi put nisam imao pojma, bio sam u strašnim bolovima i odjednom više nije bilo ničega, jednostavno nije bilo života. Potom sam opet bio budan i u bolovima.”
Definitivno se manje bojim smrti
Oba iskustva kliničke smrti su bila identična.
“Jedina razlika je što se pre nesreće sećam jasnije nekoliko sekundi pre smrti. Drugi put sam bio ošamućen od bolova, pa gotovo nisam bio svestan svoje okoline.”
Kaže da nije video nikakvu svetlost niti išta slično.
“Mislim da su u takvim slučajevima mozgovi tih ljudi još uvek bili aktivni. Mislim da ono što su iskusili je bilo nešto poput sna.”
Prva reakcija kad su mu rekli da je preživeo je bila: “Kako je to kul! Sada ću prijateljima i svima moći da kažem da sam umro i vratio se.”
“Definitivno se manje bojim smrti, znam da nije ništa gora od spavanja. Kad umreš, samo prestaneš da postojiš, nema razloga za brigu…”
Uvek je bio ateista, ali se, priznaje, ipak nadao da postoji Bog i nebo, nešto veće od svih nas.
Sada želim da uživam i učinim drugima život boljim
“I dalje sam ateista i sada mislim da znam da ne postoji Bog i nebo. Barem ne za mene. Ali smatram da su tuđa verovanja njihovo pravo. Ljudi ne bi smeli da nameću svoja uverenja drugima.”
Nakon svega u životu želi da se dobro zabavlja i učini drugima život boljim.
“Nakon smrti, jedino što će biti bitno je uticaj koji sam imao na živote ljudi koji su još živi. Nadam se da će moj uticaj biti pozitivan”, zaključuje.
