Nova studija je dokazala da postoji način da poboljšate svoje raspoloženje, a da ne potrošite ni dinara, a ni kalorije. Tim naunika nakon sprovedene studije tvrdi: da bi vam bilo bolje, fokusirajte se na to da drugima mislite dobro.
– Pomaganje drugima pomaže u smanjenju anksioznosti i povećava osećaj sreće, ali i društvene povezanosti. To je jednostavna strategija koja vam ne oduzima mnogo vremena, a koju možete da uvrstite u svoje svakodnevne aktivnosti – kaže profesor psihologije Daglas Džentajl, jedan od vodećih autora studije.
Da bi sproveli studiju, tim istraživača sa Univerziteta u Ajovi tražio je od studenata da hodaju u okolini zgrade 12 minuta i drže se jedne od sledećih strategija:
– Da budu ljubazni – studenti su ohrabreni da kažu lepe reči i požele dobro prolaznicima.
– Razmišljaju o povezanosti – da gledaju u ljude koji prolaze i razmišljaju o tome kako su povezani sa njima.
– Da se upoređuju – studenti treba sebe da upoređuju sa drugima i razmišljaju o tome kako su bolji od ljudi sa kojima se sreću.
Učesnicima studije je pre i posle ovog eksperimenta izmeren nivo anksioznosti, stresa, sreće, empatije i povezanosti sa drugima. Rezultati su pokazali da su oni koji su bili ljubazni prema drugima i poželeli im dobro bili srećniji, manje anksiozni, više povezani sa drugima, saosećajniji, već samo 12 minuta nakon eksperimenta. Takođe, druga grupa koja je razmišljala o povezanosti imala je više saosećanja prema drugima.
Sa druge strane, dobri efekti nisu primećeni kod onih koji su se upoređivali sa drugima, već su imali manje saosećanja. I raspoloženje im je bilo znatno lošije nego kod onih koji su bili ljubazni prema drugima.
– U srži, upoređivanje sa drugima je takmičarska strategija. Ne kažem da u tome nema baš ništa dobro, ali takmičarski duh se povezuje sa stresom, anksioznošću i depresijom objašnjava jedan od istraživača, profesor psihologije Don Svit.
Naučnici ističu da ljubaznost i lepe reči usmerene prema drugima poboljšavaju raspoloženje bez obzira na to koji ste tip ličnosti.
– Ova jednostavna praksa pomaže bez obzira na vaš tip ličnosti. Ljubaznost prema drugima smanjuje anksioznost, povećava osećaj sreće, empatije i osećaj povezanosti sa drugima – zaključuje istraživač Lanmjao He.
