Globus

Zaboravili ste zašto je Norveška najbolja zemlja za život? Jedna priča će vas odmah podsetiti

Kada su Simon i Džuli Irgens dobili svoje prvo dete Hening, oboje su uzeli nekoliko meseci roditeljskog odsustva da bi bili kod kuće sa svojom bebom, jedan deo vremena zajedno, a jedan naizmenično. Isto su uradili i dve godine kasnije kada se rodila Heningova mlađa sestra Inez, a zatim i kada se rodio Aksel, koji sada ima dve godine. Porodica Irgens uživala je u ukupno tri godine plaćenog roditeljskog odsustva. Zvuči kao bajka? Možda u Srbiji, a u Norveškoj je ovo tipična svakodnevica.

“Rado plaćam porez, toliko toga dobijamo zauzvrat. Zaista imamo osećaj da norveško društvo ulaže u nas”, kaže Simon.

Jaka socijalna zaštita u Norveškoj, što uključuje velikodušnu politiku roditeljskog odsustva, ključni je razlog zbog kojeg je ova država sa samo pet miliona stanovnika redovno ocenjena kao jedno od najboljih mesta za život.

Norveška je bila na vrhu UN-ovog Izveštaja o sreći za 2017, sa visokim ocenama kada su u pitanju pokazatelji kao što su “nega, sloboda, velikodušnost, iskrenost, zdravlje, prihodi i dobro upravljanje.” Takođe je zauzela visoko mesto na Indeksu prosperiteta za 2017. instituta Legatum Institute, a 2016. je ocenjena kao najbolja demokratija na svetu šesti put uzastopno od strane konsultantske firme iz Londona Economist Intelligence Unit.

Unazad 10 godina, Moene se bavi istraživanjem nordijskog modela – ekonomskog okvira zajedničkog za Norvešku, Dansku, Švedsku, Finsku i Island koji zagovara socijalnu jednakost.

“Rana intervencija u brizi o detetu je veoma važna za učešće ženske radne snage. Vrjednost njihovog učešća je slična vrednosti naše nafte. A to ne bi nikada bilo moguće bez subvencionisane brige o deci”, kaže on.

Politika koja je naklonjena roditeljstvu samo je jedan deo norveške države blagostanja. Svi su pokriveni javnim zdravstvenim osiguranjem ― što znači da imaju besplatnu zdravstvenu zaštitu u prijemnoj ambulanti ― država nudi besplatne javne škole kao i visoko obrazovanje, a radnička prava i sindikati su jaki. Ako izgubite posao ili se razbolite, socijalni sistem će vas zaštititi, a vlada će vam pružati finansijsku podršku i duže od godinu dana u nekim slučajevima.

Jedna trećina državnog budžeta ― 468 milijardi kruna ― izdvaja se za pomoć nezaposlenima, plaćena bolovanja, penzije, deče dodatke i tuđu negu.

Naravno, ovakva politika je skupa. Norveška poseduje ogromno bogatstvo (1 trilion američkih dolara) koje je stekla od zarade na nafti. Takođe, porezi u ovoj državi su visoki: prosečan porez na prihod za samca bez dece je 27.9 odsto, prema podacima OECD-a, dok se najviša primanja oporezuju po stopi od 39 odsto. Porez na dodatnu vrednost od 25 odsto na većinu robe i usluga čini Norvešku jednom od najskupljih zemalja za život.

Međutim, Norveška ima jednu od najvećih prosečnih plata na svetu, a ima i dobre ocene kada su u pitanju jednake plate za žene i muškarce.

Zašto odlazim iz Srbije

“Kada razgovaram sa američkim ekonomistima i kažem im kako imamo jake sindikate i udruženja poslodavaca, velikodušnu socijalnu državu … oni misle da je to recept za makroekonomsku katastrofu,” kaže Moene. “Ali činjenica je da su ove stvari komplementarne kapitalističkoj dinamici. Ekonomski rast od 1930. godine je veći u Norveškoj nego u Americi, po glavi stanovnika, čak i ako izuzmemo naftu. Socijalni sistem je recept za bogatu zemlju.”

Ali Norveška nije utopija, i ona ima svojih socijalnih i ekoloških problema.

Hvaljena zbog svojih ekoloških dostignuća – 98 odsto električne energije u Norveškoj dolazi iz obnovljivih izvora (uglavnom hidrocentrale), svetski je lider kada su u pitanju električni automobili, a Centralna banka Norveške savetuje vladi da odustanu od ulaganja u naftu i gas ― ipak, Norveška je sedmi najveći izvoznik štetnih emisija, prema izveštaju organizacije Oil Change International. Vlada takođe otvara norveški Arktik za traženje nafte, uprkos protivljenju ekologa.

Broj ljudi koji žive u siromaštvu takođe je u porastu u Norveškoj, sa 7.7 odsto u 2011. na 9.3 odsto u 2015, prema nedavnoj studiji koju je provela Norveška administracija za rad i socijalnu zaštitu -NAV.

Takođe je poraslo i antiimigrantsko raspoloženje u proteklih nekoliko godina. Na izborima 2017. antiimigrantska populistička Partija progresa dobila je više od 15 odsto glasova da bi ostala u koaliciji sa konzervativnom partijom premijerke Erne Solberg.

Moene je zabrinut da bi socijalni sistem mogao postati žrtva vlastitog uspeha. “Čini se da ovaj model stvara brojnu višu klasu, a ova grupa često ima veliki politički uticaj. Mnogi u višoj klasi kritikuju socijalna davanja iako su upravo ove socijalne demokratske institucije možda postavile temelje za njihovo bogatstvo”, kaže on.

Činjenice o Norveškoj:

Stanovništvo: 5.25 miliona

BDP po glavi stanovnika: $70,812

Roditeljsko odsustvo: 49 sedmica na 100 odsto plate, ili 59 sedmica na 80 odsto

Porez kao postotak BDP-a: 19.7 odsto

Comments

comments

Related Posts

%d bloggers like this: