Rekao nam je tako mnogo toga, tako prostim rečima. Posavetovao nas da slušamo i kako da budemo srećni. Ali, čini se da smo malo toga usvojili…
Mali princ predstavlja remek-delo dečje književnosti, ali svako ko je ponovo uzeo ovaj kratki roman Antoana de Sent Egziperija u ruke kao zreo čovek shvatio je koliko se dubokih životnih istina krije na stranicama priče uz koju smo odrasli. Neobični dečak sa udaljene zvezde nas je naučio , ili je bar pokušao, mnogo toga o životu i verovatno smo nesvesno (bar deo toga) poneli sa sobom u svet odraslih, a nikada nije zgoreg da se ponovo podsetimo životnih lekcija koje, čini se, veoma često zaboravljamo.
Deca moraju mnogo toga praštati odraslima.
Čovek je usamljen i među ljudima.
Mnogo je teže suditi sebi samome nego drugima. Ako uspeš sebi dobro suditi, znači da si pravi mudrac.
Uobraženi ljudi uvek čuju samo pohvale.
Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.
Samo deca znaju što traže.
Govor je izvor svih nesporazuma.
Moram podneti dve, tri gusenice ako želim upoznati leptira.
Oči su slepe. Treba tražiti srcem.
Čovek nikad nije zadovoljan tamo gde je.
I, naposletku, nekoliko citata o ljubavi. Mali princ je voleo jednu hirovitu ružu i na njenom primeru nam pokazao da ljubav nikada nije savršena, ali nas je naučio kako se savršeno voli.
Vreme koje si uložio oko svoje ruže čini tu ružu tako dragocenom.
“Šta znači to pripitomiti?”. “To je nešto što se davno zaboravilo”, reče lisica. “To znači stvoriti veze…”. “Stvoriti veze?” “Naravno”, reče lisica. “Ti si za mene samo mali dečak sličan stotinama hiljada drugih dečaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomiš, bićemo potrebni jedno drugom. Ti ćeš za mene biti jedini na svetu. Ja ću za tebe biti jedina na svetu…”
“Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite”, reče im on. “Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.”
“I uvek će te voleti?”. “Ne”, reče ruža, “jednog dana ću uvenuti i onda će prestati da mi se dive”. “Baš čudno”, reče Mali Princ, “da si ti moja ruža , ja bih te voleo i tada”.
